OPIS PROJEKTA

Uvod

Naučna istraživanja o održivosti poljoprivrednog sektora postavila su pitanje uloge malih poljoprivrednih gazdinstava. U skladu sa takozvanim evropskim modelom funkcionisanja poljoprivrede i ruralnih područja, napušta se industrijski model agrobiznisa i promoviše pravac razvoja zasnovan na istovremenoj implementaciji tri elementa: ekonomskog, društvenog i ekološkog. Posebnu ulogu u ovoj paradigmi imaju mala porodična gazdinstva, čiji zadaci ne ostaju na standardnoj proizvodnji hrane, već uključuju društvene i ekološke ciljeve.

Cilj

Cilj projekta bio je identifikovati regionalno i nadregionalno tržište, kao i institucionalne i političke uslove koji oblikuju održivost porodičnih gazdinstava.U pogledu pojedinačnih aktivnosti, trebalo je izmeriti trenutni nivo održivosti poljoprivrede u zemljama uključenim u studiju u odnosu na iskustvo EU, kako bi se kreirao originalni „ Indeks odgovarajuće uravnoteženosti“, a u cilju utvrđivanja uticaja pojedinačnih varijabli koje određuju nivo održivosti, te potom formulisanja teorijske i praktične premise u vezi sa željenom organizacijom tržišta, njegovom integracijom i politikom podrške poljoprivredi. Pored toga, cilj Projekta bio je i odgovoriti na pitanje u kojoj meri „uravnotežena“ gazdinstva u ekonomskom, društvenom i ekološkom smislu oblikuju održivost širokih ruralnih područja i sektora agrobiznisa.

Istraživanje

Istraživački rad u okviru Projekta odvijao se u fazama. Prvi zadatak odnosio se na identifikovanje karakteristika malih gazdinstava, na osnovu dostupne literature, izveštaja, studija i postojećih baza podataka. U okviru drugog zadatka sprovedeno je anketno istraživanje na grupi od preko 3.500 odabranih gazdinstava u cilju stvaranja baze podataka i izgradnje hijerarhije održivosti prema gore pomenutom indeksu održivosti. U sledećoj fazi projekta, od svih analiziranih gazdinstava, izdvojeno je po 20 uzornih iz svake zemlje, koja su ocenjena kao najreprezentativnija za analizu održivog razvoja metodom dubinskog intervjua (tzv. „Top 20“). Istovremeno, nastavljen je rad na utvrđivanju uticaja pojedinih varijabli (mikro- i makroekonomskih, demografskih, institucionalnih, političkih) na nivo održivosti gazdinstava. U poslednjoj fazi istraživanja utvrđena je uloga malih gazdinstava u razvoju održivog ruralnog razvoja i prehrambene ekonomije.

Ciljna grupa

Ciljna grupa studije bila su mala porodična poljoprivredna gazdinstva iz Poljske, Rumunije, Srbije, Litvanije i Moldavije. Izbor ovih zemalja bio je diktiran relativno velikom fragmentacijom njihove poljoprivredne delatnosti u poređenju sa drugim evropskim zemljama, posebno zemljama Zapadne Evrope.