ANALIZA POTREBA

U pogledu modela razvoja poljoprivrednog sektora, postoje dva različita pristupa koja se sukobljavaju. Neoliberalni pristup daje primat mikroekonomskoj efikasnosti i tretira državni intervencionizam kao neopravdanu privilegiju prehrambenog sektora. Ovakvo obrazloženje, međutim, ne uzima u obzir posebne uslove poljoprivrednog tržišta i faktor zemljišta. Razlog ovome je što tržište, vođeno principom izjednačavanja marginalnih troškova, favorizuje koncentraciju proizvodnje stvarajući velika poljoprivredna preduzeća i transnacionalne korporacije. Istovremeno, liberalni pristup u poljoprivrednom sektoru zanemaruje eksternalije industrijske poljoprivredne proizvodnje, ističući loše segmente poput nestajanja slabijih poljoprivrednih gazdinstava, gašenja proizvodnje u područjima sa nepovoljnijim prirodnim i ekonomskim uslovima, degradacije prirodnog okruženja, slabljenja kvaliteta hrane, i one pozitivne,koji su povezani sa obezbeđenjem javnih dobara. Sve je veći broj problema koji se intenziviraju u uslovima globalizacije i sve moćnije pozicije transnacionalnih korporacija. U međuvremenu, poljoprivredni sektor u mnogim regionima sveta zasnovan je na radu malih porodičnih gazdinstava, čija površina ne prelazi 5 ha obradivog zemljišta. Globalno posmatrano, u proseku oko 500 miliona ljudi živi na ovim gazdinstvima, od čega u EU-28 više od 6 miliona. Učešće malih gazdinstava posebno je visoko u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Otuda se nameće pitanje poželjnog scenarija za razvoj poljoprivrede u ovim regijama. Čini se da je za implementaciju održivog poljoprivrednog razvoja potrebno održati funkcionisanje malih farmi, posebno u uslovima kada industrijska poljoprivreda donosi sve više društveno i ekološki štetnih nuspojava. Implementirani projekat rešava ove probleme i pokušava da pokaže valjanost takvog razmišljanja. Ovo je posebno važno za zemlje u kojima mala poljoprivredna gazdinstva imaju ključnu ulogu u životu ruralni područja. Istovremeno je važno navesti univerzalne premise za održanje fragmentirane poljoprivrede, makar samo u kontekstu sprovedene politike podrške. Stav je da bi mala gazdinstva trebalo uključiti u tržišne procese povećanjem njihove konkurentnosti, istovremeno zadržavajući njihovu ulogu u obezbeđenju javnih dobara, a u skladu sa rastućim očekivanjima društva.